Ово је фаворит мог домаћина,1929 BMW R16, 750cc ohv, врх БМВ-ове понуде у ери “старинских” мотора , са рамом 'звезда' пресованог челика и у облику листа заобљене виљушке, три-брзинским ручним мењачем, и задњом кочницом која стеже осовину! Овај се "стартује лако и вози без проблема". Са таквим топлим препорукама, да ли би било могуће да ми се не допада машина?
Имао сам у свом власништву сличне старости БМВ-а, који су завијали и поскакивали около као кенгури, и били су углавном тешки за вожњу. Лоше рестаурације заиста могу да вас у потпуности одврате од неке марке или ере мотора. Али, ова машина је рађена по највишим стандардима које је захтевао власник, који је очекивао да његова машина ради као нова, и он их вози као да су нове. Нема возикања, већ гас до даске, да се види шта и колико ове машине могу.
Другим речима, ни новинар неће имати проблема ако по који пут заврне гас до краја, докле год
не заборави зашто је у ствари и дошао у госте, јер се лако може десити да му се ускрати приступ најинтерсантнијм моторима на планети……
. Дакле, брза вожња, са самоконтролом, је на дневном реду. Није ми потребан ни ГПС, возићу иза власника који ће се возити у 1952 Hotchkiss Gregoire 2-door coupe, са алуминијумским телом и хоризонталним четовороцилиндрашем од 2.3лтр. Никад чуо за то? Не брините, овај примерак је вероватно јединствен, један од 7 направљених са Chapron телом те године, брз и леп.
Покретање звери било је једноставно као и код свих БМВ-а ,мало сауга, подесиш тајминг паљења на додир, заверглаш, магнет је јак и мотор одмах стартује, изненађујуће гласан у ствари, не механички (иако се може начути благо зујање из мењача), већ из издува- дефинитивно није братов БМВ, то је звук режања из паралелних ауспуха у облику рибљег репа.. Није потребно дуго за мотор да се загреје и сауг постаје вишак, а мотор има централно постоље без незгодног задњег које је уобичајено за моделе из тог периода.
Дакле, када се лер стабилизује, ролаш га са постоља, ручно убациш у брзину на десно од неутралног до 1. са врло малим кликом, и крећемо. Обронци у овој области су савршено зелени после неколико недеља пролећних киша, а данас је први сунчан дан, и мотоциклисти искачу одасвуд као беле раде у пролеће. Снага агрегата је мека са пуно обртног момента, и одвртање гаса у првој и другој дефинитивно убрзава од 1 до 60 миља на сат жустро – ово није бедних 500цц ОХВ, додатних 50% капацитета прави јасну разлику у вожњи у савременим условима. Власник је "постао сам помало сноб, јер 750цц ме је дефинитивно одвратило од БМВ-а мањег капацитета" Што се мене тиче, слажем се.
За мењање брзина је потребно мало праксе, ускладити број обртаја и путну брзину, а затим двапут на квачило помаже када идете степен ниже како би смањили брзину. Предња кочница је веома добра, кочење петом осовинском кочницом на кардану је прилично анемично. Мењање на горе ми лакше иде али промене и не горе и на доле захтевају више ритма него што сам навикао …..стрпљења новајлијо. Мој домаћин каже: "Држите га у трећој (максимална) брзина, то је све што треба", што је тачно, али мотор се вуче помало овим сеоским путем, а ја волим изазов шалтања. Поред тога, убрзање из другог степена преноса је веома задовољавајуће!
Бука мењача између шалтања је занемарљива, можда због бучног издува, или можда зато што је овај мотор потпуно сређен. Ово је најтиши стари БМВ из мог личног искуства, мој Р63 је завијао толико да сам био убеђен да ће експлодирати!
Што се тиче снаге, у трећој до даске уз благо брдо, на брзинометру 145 км/час, што значи да кориговано износи неких 138км/час стварне брзине, што је довољно близу 85 миља/сат. Још је више могуће у правим условима, па рецимо 90миља/час у најбољем сценарију, што је заиста одлично за машину стару 80 година. Руковање је беспрекорно, па чак и на 80 миља/час мотор је био чврст и стабилан. То кваре глатки немачки путеви, и можда бих другачије мишљење стекао о у облику листа заобљеној предњој виљушки по лошијим путевима у Калију. Пребацивањем тежишта лево / десно / лево на неким брзим с-кривинама-открива наговештај благог заношења на десним кривинама, што је значило једва приметан притисак више на ту страну. Али, широка гувернала направљена за грациозну вожњу надокнадила је тај недостатак, и омогућила ергономски положај у вожњи.
Естетски, ови стари БМВ-и су Арт Деко савршенство, са модернистичком индустријском челичном шасијом упареном са мотором са јасним Аеро наслеђем. Ручно осликана “Пинстрипинг” у односу на основно црно наглашава линије и криве, овални ехо-поклопац мотора и пресована улегнућа рама. Они још увек нису усавршили интеграцију сличних компоненти као магнета/ генератора /карбуратора, који седи на врху мотора глатке линије и подсећају да је то у ствари "машина са накаченим другим механичким деловима која раде важне ствари". На немачком, то је једна реч.
Да сам на тржишту, у потпуном возном стању, предратних мотора, БМВ би био на врху моје листе. Могао сам јахати по цео дан, без умора или бриге о механичкој катастрофи, у брзом ако не и тркачком ритму. Сама дефиниција спортског-турера, треба да буде злоупотрбљена кроз лепу природу, баш као и данас.Савршено.
Текст преузет са (All credit go to) Тhe Vintagent
Нема коментара:
Постави коментар