Мачков камен

Ове године “михољско лето” је, и лепим временом и трајањем, обрадовало многе бајкере који су искористили сунчане дане позне јесени да уграбе још који километар пре “краја” сезоне. Иако су многе дуже вожње ове сезоне отказане због лошег времена “малих”, кратких, вожњи је било у изобиљу. Када немам конкретан циљ “где бих овог викенда”, обично консултујем карте и на њима потражим интересантну дестинацију. Мачков камен је, пре свега, занимљиво место за породични излет, уживање у прелепим пропланцима планине Јагодње, чистом ваздуху и доста простора за децу, за игру, шетњу итд.

 

Ево мало и историјских чињеница везаних за ово место.

После пораза на Церу, који је за непријатеља био тежак морални ударац, непријатељска команда одлучује се за нову офанзиву против Србије. Године 1914. осмога септембра започета је офанзива позната као „битка на Дрини". То је једна од најкрвавијих битака коју је водила српска војска у Првом светском рату. Кулминација битке на Дрини био је Мачков Камен на планини Јагодњи изнад Крупња.
            У војној историји, борбе на Мачковом Камену, забележене су као најогорченије, најкрвавије и најдинамичније борбе. У очајничком рвању Мачков Камен је као магнет привлачио обе стране и прелазио у руке час једној, час другој страни и по неколико пута на дан.

Непријатељ у Lezter Krieg"-у објављује да се борбе на Мачковом Камену третирају као најкрвавије борбе „у целом српском походу"; а у Поћорековом дневнику је записано да га је штаб 16. корпуса 21 септембра известио, као команданта Балканских снага, да жестина борби на Мачковом Камену „превазилази све досадашње борбе". У операциском дневнику 6. армије се такође каже да је борба на Мачковом Камену била „најжешћа и најогорченија од свих досадашњих", „Срби су се бранили са нарочитом жилавошћу и предузимали су још жешће нападе".

О жестини тих борби најречитије говоре обострани губици. Од 16. до 22. септембра у огорченом рвању и клању, борењу прса у прса, где су бајонети ломили кости ратника, кундаци разбијали лобање, зуби заривали у месо, а прасак бомби и граната загушивали бојну вику, поред војника изгинуо је велики број елитних официра. на Мачковом Камену и околним положајима погинуло је 115 српских официра а рањено 176 официра, међу којима и принц Ђорђе Карађорђевић. Укупни губици на српској страни је око 15.000 бораца избачених из строја. Само 22 ИX непријатељ је тога дана пребројао 2000 мртвих од тога 1200 својих и 800 српских војника.

О овој бици до сада није много објављивано јер то није била победа српске војске. Остала је у сенци великих победа и на Церу и Колубари. Међутим, ова битка има велики значај, јер није дозволила непријатељу да за три дана, по Поћорековом наређењу овлада Јагодњом и Соколским планинама већ после 13 дана тешке борбе непријатељ је тотално изморен и десеткован са укупним губицима 16000 избачених из строја.
            Српски народ није дозволио да кости изгинулих ратника мученика остану разбацане на стратишту. Одужио се сенама својих очева достојним споменицима - цркви спомен-костурници у Крупњу и капели на Мачковом Камену.

Текст преузет са Град Лозница-Битка на Мачковом камену