Фотограф Thierry Vincent (слика испод) провео је протекле две године у Индији прикупљајући материјал о еволуцији мото културе у Мумбаију; изложба под називом “Mumbaikers” је тренутно постављена у галерији Tendance Roadster у Паризу, у представништву Royal Enfield-а (кога другог!) у општини Levallois. Винсентове фотографије нуде симболичан увид у надолазећи свет (где се мотоцикли возе из задовољства), исти онај који узимамо “здраво за готово”, стереотип за земље “трећег света”, где се мотори возе искључиво као једноставно и јефтино средство за превоз.
Док се Индија развија у капиталистичку економску велесилу, настала је масовна средња класа, која је у могућности да потроши вишак новца на
нашу омиљену разбибригу. Па добро не баш најомиљенију али свакако на другом месту, мислим на моторе, наравно. Изненада су Royal Enfields и други домаћи производи (Rajdoot, никад чули, ха?-погледај испод. А тек дизел агрегати !?) гледани другим очима, као сиров материјал погодан за прераду и персонофикацију. Шаблони за прераду су инспирисани Енглеским Кафе Рејсерима и Америчким Кастомима, који су постали глобални тренд захваљујући телевизији, књигама и безбројним фотоблоговима.
Први “кастом” мајстор у Индији (наводно),Akshai Varde (слика изнад), користи углавном Индијске агрегате на својим прерадама, комплетно ручно рађеним у малој радионици, користећи углавном основне ручне алате. Почиње са идејом, без скица, без пара, без КАД програма, ударајући чекићем комаде лима док не добије жељени изглед. Иста методологија израде се примењује и код израде рама, од нуле, или преправљања постојеће шасије- прави гаражни уметник.
Мали капацитет агрегата и очугледан утицај Америчких Кастома изгледају чудно очима одраслим на Харли и Тријумф креацијама. Нека врста подсећања на касне 50-е и ране 60-е, Јапанске моторе, помешане са модом научно-фантастичних филмова из истог периода, мада у Индији то изгледа потпуно нормално. Представник на врху овог модног стила је свакако Suzuki Colleda. Хоће ли се исто десити и са предстојећим Индијским креацијама, тек ћемо видети.
Вардеови клијенти су често Bollywood-ски глумци, у потрази за мало пажње, можда мало публицитета “опаког момка”…..популарност његових радова приуштила му је нову радионицу, дупло већу гаражу од претходне. Скоројевићи су у потрази за статусним симболом…. а ово кажем са разлогом, јер су у Индији веома строги закони против било какве врсте модификација на моторима. С тим у виду, све “машине” представљене овде су у потпуности нелегалне, Кафе или Чопер, отпадници од закона.
Сама вожња мотора који је немогуће регистровати, захтева посебан приступ, све фотографије из вожње снимљене су у само свитање, када привлаче најмање пажњу, плус, има много мање саобраћајних гужви, које су типичне за урбане Индијске путеве. У крајњем случају решење за вожњу илегалног мотора је мито, мада сам мишљења да је новим власницима важније, поседовање уникатне креације прослављеног мајстора, од, ветра у коси протканог мирисом дизела.
Кад смо већ код дизела, 60-их и 80-их одређена количина једноцилиндричних дизел агрегата произведена је у Индији, сада представљају својеврсну “хранилицу” за прерађиваче. Ове машине су прилично споре, 80км/ч максимално, али зато имају аутономију од преко 70км/л, и изузетну поузданост. У вези проблема брзине; уз невероватну густину насељености у земљи, тешко да можете пронаћи пут којим је могуће возити брже од 80км/ч, тако да су велики снажни агрегати, сувишни. У контексту свега реченог, бректајући дизел има неку врсту елеганције успореног покрета, нарочито ако је упакован у “Капетан Индија” чопер рам! Јату је је возио ову машину, са врећом за спавање причвршћеном за задњи блатобран, преко целог подконтинента, хиљадама километара, у правом “'Easy Rider” стилу. Само, успореном.
Мада су све Винсентове фотографије интересантне, оно што ме фасцинира је семе Индијског оригиналног формата усвојеног на овим моторима. На последњим фотографијама Ашкаи Вердеова мајка, прослављена сликарка, ангажована је да наслика sutra –у о Hanuman-у (Богу мајмуну) на резервоару за Боливудског глумца. Ови снимци су само шапат могућег, нечег што би могло постати оригиналан, природан естетски дојам. Уврстити невероватно богат визуелни језик Индије, као изворни материјал за иновативни мото дизајн је веома узбудљив подухват.
Захваљујемо се Thierry Vincent –у што нам је омогућио да користимо ове фотографије (ниске резолуције-фотографије фотографија) на нашем сајту. Оригиналне фоторграфије су прелепе и технички добре, али и на продају!
Текст преузет са (All credits go to) The Vintagent
Нема коментара:
Постави коментар